A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Роман о Ђорђу Шагићу

Ново издање романа Владислава Бајца „Бекство од биографије”, објавила је издавачка кућа „Архипелаг”. Овај роман, чији је поднаслов – Живот у осам имена, прича је о Ђорђу Шагићу, првом Србину који је званично усељен у Америку, пре тачно два века. Шагић је током узбудљивог живота променио осам имена и низ занимања која су променила ток историје Сједињених Америчких Држава, али и Србије и Европе.

Према речима уредника издања Гојка Божовића, Ђорђе Шагић јунак је са осам имена и са осам биографија, и баш те промене имена код овог јунака представљају његову суштинску потрагу за апсолутном слободом.

Од 1795. до 1873. године јунак Бајчевог романа „Бекство од биографије” користио је осам имена и презимена – Ђорђе Шагић, Georgius Schagics, Ђорђе Рибар, Џорџ Фишер, Grecus/Greco-Amerikanus, Хорхе Фишер, Гео. Фишер, Георгиј Шагић.

.

Оно што је Ђорђе Шагић урадио у 19. веку било би превише и за неког од наших амбициозних савременика. Прешао је пут од Карловачке богословије, коју је напустио да би учествовао у одбрани Београда од Турака, а „закаснивши на револуцију” пошао је у свет. И то преко Немачке, до Америке, у којој је променио много имена, занимања и градова, па и до Панаме и Мексика.

Учествовао је у отцепљењу Тексаса од Мексика и у стварању декларације о његовој независности.
Аутор Владислав Бајац, ослушкујући ново издање свог романа „Бекство од биографије” закључио је да је његов јунак Ђорђе Шагић права мера за авантуристички дух, и да је обиље грађе и података о томе шта је све створио у ствари дефиниција за једну ирационалну, незаустављиву, креативну, животну енергију.

– Ђорђе Шагић одбацио је мантију, и у руке узео оружје. Био је генерал армије Новог Мексика и мајор америчке војске, директор царине и судија, био је везан за новинарство, штампарство. Вршио је комасацију земље у Калифорнији и стварао српску колонију, помогао је подизању прве српске цркве Свети Сава у Џексону 1864. године. Био је познат и као масон. За себе је говорио да је по рођењу Србин, по духу Мексиканац, по карактеру Тексашанин, по држављанству Американац. Читавог живота остао је везан за Србију. Његова бекства суштинска су удаљавања не од биографије, већ од политике, јер је сваки пут избегао неку од пресудно важних политичких функција у Америци – рекао је Владислав Бајац.

Два века од усељења Ђорђа Шагића у Америку биће обележено у САД и код нас 28. јуна, премијером документарног филма „Живот у осам имена”, редитеља Миодрага Коларића, насталог у продукцији РТС-а, и уз помоћ амбасаде САД у Србији. Редитељ Коларић изјавио је да није било лако свести обиље биографских података о Ђорђу Шагићу на 55 минута документарног филма, а да су му као извор информација најпре послужили Шагићеви мемоари под именом Џорџа Фишера, као и овај роман Владислава Бајца.

Политика, 8. 5. 2014.


SA

 

People Directory

Никола Васић

Родио се у Зворнику, у БиХ ,1893. године, умро је у Балтимору 1961. године у Балтимору, САД.

Спада у најбоље градитеље виолина у свету између два светска рата.

1908. године из Зворника одлази у Нови Сад на изучавање заната за прављење гудачких инструмената, а занат усавршава у тадашњој Чехословачкој. Боравио је и у Русији, Кини и Јапану да би се најзад 1925. године настанио у САД. Ту га открива чувени северноамерички виртуоз на виолини Елман и назива највећим живим светским градитељем виолина. Упоређује га са Страдиваријем, највећим и најпознатијим градитељем виолина и других гудачких инструмената на којима свирали или свирају највећи уметници.

Read more ...

Publishing

My Brother's Keeper

by Fr. Radovan Bigovic

Rare are the books of Orthodox Christian authors that deal with the subject of politics in a comprehensive way. It is taken for granted that politics has to do with the secularized (legal) protection of human rights (a reproduction of the philosophy of the Enlightenment), within the political system of so-called "representative democracy", which is limited mostly to social utility or to the conventional rules of human relations. Most Christians look at politics and democracy as unrelated with their experience of the Church herself, which abides both in history and in the Kingdom, the eschaton. Today, the commercialization of politics—its submission to the laws of publicity and the brainwashing of the masses—has literally abolished the "representative" parliamentary system. So, why bother with politics when every citizen of so-called developed societies has a direct everyday experience of the rapid decline and alienation of the fundamental aspects of modernity?

In the Orthodox milieu, Christos Yannaras has highlighted the conception of the social and political event that is borne by the Orthodox ecclesiastical tradition, which entails a personalistic (assumes an infinite value of the human person as opposed to Western utilitarian individualism) and relational approach. Fr Radovan Bigovic follows this approach. In this book, the reader will find a faithful engagement with the liturgical and patristic traditions, with contemporary thinkers, Orthodox and non-Orthodox, all in conversation with political science and philosophy. As an excellent Orthodox theologian and a proponent of dialogue, rooted in the catholic (holistic) being of the Orthodox Church and of his Serbian people, Fr Radovan offers a methodology that encompasses the above-mentioned concerns and quests.