A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Епископ Варнава (Настић)

Варнава (световно име Војислав Настић; Гери, Индијана, САД, 31. јануар 1914 — манастир Беочин, СФРЈ, 12. новембар 1964) је био епископ СПЦ.

У САД је живео до своје осме године када је, по завршетку другог разреда основне школе, заједно са родитељима дошао у Сарајево. Овде је наставио своје школовање и, са одличним успехом, завршио основну школу и гимназију са вишим течајним испитом, а потом је, заједно са оцем, отишао у Охрид код Владике Николаја (Велимировића) да затражи благослов за упис на Богословски факултет у Београду.

Отац Епископа Варнаве, Атанасије је, по сведочењу Владике Николаја Велимировића, "активно је учествовао у српском верском покрету Богомољци и материјално подржавао путовања њихових проповедника." После краћег разговора и добијеног благослова, Атанасије је упознао владику Николаја и са синовљевом жељом да постане монах. Владика се овоме обрадовао, али му је, ипак, рекао "да за сада иде и студира, а да ће се он молити Господу да му испуни и другу жељу." Тако се Војислав уписао на Богословски факултет у Београду, са жељом да свој живот целокупном својом личношћу посвети Богу.

Он је смерно носио свој крст петогодишњег робовања у комунистичким казаматима Сарајева, Стоца, Зенице и Сремске Митровице, а потом и још дванаест година у кућном притвору у манастирима: Ваведење, Гомионица, Крушедол и Беочин.

Увек се у својим страдањима борио да љубављу и смирењем победи зло и оне који су том злу тако предано и верно служили. А побеђивао је, јер је, по речима протосинђела др Стефана Чакића, "био једна изузетна личност, једна несаломљива енергија, један бескомпромисан борац за истину и правду, један ватрени родољуб, један свети архипастир Цркве Христове, једна неугасива звезда водиља нараштајима који долазе, један скоро недостижан пример доброте, честитости и поштења".

Комунисти му нису дозволили да се врати на своју епархијску катедру. Умро је 12. новембра 1964. године под сумњивим околностима у манастиру Беочину, где је и сахрањен.

Ава Јустин Поповић о епископу Варнави

Међу најсветлијим ликовима у "страсној четрдесетогодишњици", како је време од 1945. па наовамо назвао Јустин Поповић, „свакако је лик Епископа Варнаве Настића који је знао да су хришћани позвани да се обуку у новог човека, сазданог по Богу у праведности и светости истине (Еф 4,24), а то значи, да се обуку у милосрђе, доброту, смиреноумље, кротост, дуготрпељивост и, поврх свега у љубав (Кол 3, 12,14). Да иду за правдом, побожношћу, вером, љубављу, трпљењем и кротошћу (1. Тим 6, 11). Да се уклањају од зла и чине добро (Јн 5,29; 1. Пс 37,27; Рим 12, 9; 1. Сол 5, 22: 2. Тим 2, 19; Јн 11). Да мисле све што је истинито, поштено праведно, чисто, достојно љубави, што је на добром гласу, што је врлинско и достојно похвале (Фил 4, 8). Јер који чини добро, од Бога је (3. Јн 11), а плод Духа је у свакој доброти, праведности и истини (Еф 5, 9; Гал 5, 22,23). Дакле, Епископ Варнава је знао и био свестан да Господ љуби правду и неће оставити преподобне своје, и да ће их довека сачувати (ср. Пс 36, 28)."

Извор: Wikipedia


SA

 

People Directory

Aleksandar Petrov

Aleksandar Petrov, born in Nis (Yugoslavia) 1938, received his Ph.D. at the University of Zagreb. For many years he was Senior Research Fellow at the Institute of Literature and Art in Belgrade and Director of the History of Literature Department.

As an outstanding poet and novelist, Aleksandar Petrol is featured in the Dictionary of Literary Biography (v. 181, 242-250 p.p., Washington D.C. and London 1997) as one of the most important Serbian writers of the post World War II period. He has served as President of the Writers’ Association of Serbia and Acting President of the Writers’ Association of the former Yugoslavia. Petrov is a member of the International P.E.N. and several other literary and academic associations.

He has taught at over ten universities in the U.S.A. and has lectured extensively in many countries of the world. Since 1993, he is affiliated with The University of Pittsburgh, Pittsburgh, U.S.A.  Petrov has published 8 books of poems in Serbia and translations of his books were published – in Britain, France, Spain, Sweden, Romania, Poland, Israel, China, Taiwan, Hong Kong, Japan and the U.S.A. His poems were translated into 29 languages and included in anthologies of World, European, Yugoslav and Serbian poetry.

.

Read more ...

Publishing

The Thunderbolt of Ever-Living Fire

by archimandrite Vasileios of Iveron

The present book consists of Elder Vaileios' talks, discussions and dialogues in various venues mostly in the United States during his visit in 2011, along with excerpts from his writings selected to complement the themes of his talks.  The themes dealt with by Fr. Vasileios so eloquently in this book are extraordinarily wide-ranging; he handles complex and difficult issues in theology, spirituality, liturgics, parish life and monasticism with amazing clarity and insight.  He quotes with equal facility from figures as diverse as Heraclitus, Dostoevsky, St. Isacc the Syrian, St. Maximus the Confessor, Stefan Zweig, Andrei Tarkovsky, Vladimir Lossy, Georges Florovsky and St. Nicholas Cabasilas.  Above all, there is an exhilarating sense of freedom and innocence in his thought.  It is the freedom and innocence of profound faith and spiritual knowledge and childlike simplicity.  HIs wisnow is expressed via the "hyperlogic" of a hesychastic spriti, which makes for surprising connections and illuminating insights.

The appearance of this new book by Archimandrite Vaileios is truly a cuase for celebration.

143 pages
ISBN: 978-1-936773-16-9