A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

У Србији бубају, у Америци тестирају

Вељко Николић (32) доктор је медицинских наука. Средњу школу, факултет и докторске студије је завршио на Флориди, тамо добио посао као ванредни професор, али се вратио у Србију на позив државе како би учествовао у пројекту отварања прве банке матичних ћелија у оквиру Центра за матичне ћелије у Крагујевцу. Пројекат је, по његовим речима пропао, а он разочаран и без посла, поново пакује кофере за повратак у Америку.

.

– У Београду сам завршио прва два разреда гимназије, а онда прешао у средњу школу у Мајамију. То је државна, велика, јака школа, а ја сам успео да за годину дана завршим и трећи и четврти разред. Они имају укупно шест предмета по години, а у мојој књижици је било 24 предмета када сам дошао, онолико колико је било укупно потребно да би у Америци добио диплому средње школе – прича за „Политику” др Николић.

На питање са каквим знањем излазе ђаци из средњих школа у Америци, саговорник одговара да све зависи од тога у коју школу иду и који се предмети бирају, то јест да ли се слуша настава на основном, средњем или напредном нивоу. Каже да су за разлику од Србије, у Америци сви предмети изборни, а да од величине школе, то јест од тога у којем је граду, зависи и број предмета који могу да бирају.

Већина Американаца бира „лакши пут”, што објашњава и предрасуде остатка света о „глупој нацији”, али, уколико желите, додаје Николић, ви можете из свих предмета да одаберете најнапреднији ниво, што значи да вам се из тих предмета признаје један семестар на факултету.

– Да сам ишао на најлакшу варијанту, не бих морао да отворим књигу до краја школе, али ја сам изабрао напредне нивое и верујте, било је ситуација када сам се хватао за главу и плакао од муке. И однос наставника зависи од тога који ниво одаберете – на почетном, да тако кажем, углавном су тестови са више могућности одговора, траже само да репродукујемо научено, а на вишим има и тестова и дискусија, наставници вас мотивишу да критички размишљате – објашњава саговорник.

Он каже да у нашој школи није волео биологију, јер се учење сводило на бубање, док је у Америци толико заволео овај предмет да је на крају уписао медицину.

Његова другарица Јована Ружичић, која се такође школовала у Америци, каже да је јако тешко поредити гимназију у центру Београда са средњом школом у малом и сиромашном селу на Флориди, јер је овде од генерације која је имала 40 ђака – факултет уписало 12. На време је дипломирала само она и још један момак.

– Углавном смо радили тестове, мало је било усменог одговарања. Ја сам у Србији читав живот вукла тројку из математике, а тамо сам била малтене геније – прича Јована, која је по повратку из Америке основала групу „Повратници”.

Овако причају млади који су имали прилику да у две државе окусе школовање. Питали смо њихове професоре са каквим знањем данас деца излазе из средње школе и где је Србија у поређењу са светом?

Дугогодишњи професор на Београдском универзитету и члан Националног просветног савета др Бора Кузмановић каже да ђаци не знају онолико колико се од њих очекује, а да у поређењу са вршњацима из света најбоље сведоче ПИСА резултати који нису најбољи.

– Последњих двадесетак година на факултет нам долазе генерације које немају оно опште знање и писменост какве су имале генерације од пре 20 година. То је последица нерегуларних школских година, пропуштених часова, позиције које знање има у друштву. Попустили су и критеријуми, наставници се не држе стандарда, па сам имао студенте који су писали „социјологија” – каже др Кузмановић.

Наставници на факултету, по његовом мишљењу, успеју да „закрпе” неке рупе у знању код својих студената, али им у том послу одмаже „болоња”, јер студенти више јуре да скупе бодове него да стекну знање.

– Поклањање оцена урушава читав систем, то је тачно, али не могу у једној школи двојица наставника да држе критеријуме, а сви остали не, онда они испадају црне овце и на крају и они попусте. Мислим да ђаци у просеку знају половину онога што је зацртано у стандардима када заврше средњу школу. Ко је крив за то? Са једне стране, школски планови преамбициозно замишљени, а са друге, критеријуми у школама су катастрофални, јер је немогуће да скоро нико не понавља, а да имамо толико вуковаца – каже Бранислав Павловић, председник Синдиката образовања Србије.

Путујући професори

– Не могу сви професори да надокнаде оно што је у ђачким главама пропуштено из средње школе, јер има добрих наставника, али и оних који отаљавају посао. Најгори су они путујући професори који предају на пет факултета – каже за „Политику” др Стеван Станковић, професор емеритус београдског Географског факултета.

Иако признаје да данашње генерације мање читају, јер им је „Ана Карењина” доступна на интернету на једној страници, његово мишљење ипак одступа од онога који износи већина наставника. Мисли да је већи проблем што има много више предмета него раније и много издавача уџбеника за један предмет, па деца до факултета долазе са различитим нивоом знања, тако да добро дође припрема за пријемни испит не би ли се тај ниво изједначио.

Сандра Гуцијан
Политика, 21. 10. 2013.


SA

 

People Directory

Nick Vujicic

Nicholas James Vujicic (/ˈvɔɪtʃɪtʃ/ voy-chich; Serbian: Николас Џејмс Вујичић, Nikolas Džejms Vujičić; born 4 December 1982) is a Serbian Australian evangelist and motivational speaker born with tetra-amelia syndrome, a rare disorder characterised by the absence of all four limbs. As a child, he struggled mentally and emotionally as well as physically, but eventually came to terms with his disability and, at the age of seventeen, started his own non-profit organisation, Life Without Limbs. Vujicic presents motivational speeches worldwide, on life with a disability, hope and finding meaning in life. He also speaks about his belief that God can use any willing heart to do his work and that God is big enough to overcome any and all disabilities.

.
Read more ...

Publishing

Holy Emperor Constantine and the Edict of Milan

by Bishop Athanasius (Yevtich)

In 2013 Christian world celebrates 1700 years since the day when the Providence of God spoke through the holy Emperor Constantine and freedom was given to the Christian faith. Commemorating the 1700 years since the Edict of Milan of 313, Sebastian Press of the Western American Diocese of the Serbian Orthodox Church published a book by Bishop Athanasius Yevtich, Holy Emperor Constantine and the Edict of Milan. The book has 72 pages and was translated by Popadija Aleksandra Petrovich. This excellent overview of the historical circumstances that lead to the conversion of the first Christian emperor and to the publication of a document that was called "Edict of Milan", was originally published in Serbian by the Brotherhood of St. Simeon the Myrrh-gusher, Vrnjci 2013. “The Edict of Milan” is calling on civil authorities everywhere to respect the right of believers to worship freely and to express their faith publicly.

The publication of this beautiful pocket-size, full-color, English-language book, has been compiled and designed by Bishop Athanasius Yevtich, a disciple of the great twentieth-century theologian Archimandrite Justin Popovich. Bishop Athanasius' thought combines adherence to the teachings of the Church Fathers with a vibrant faith, knowledge of history, and a profound experience of Christ in the Church.

In the conclusion of the book, the author states:"The era of St. Constantine and his mother St. Helena, marks the beginning of what history refers to as Roman, Christian Empire, which was named Byzantium only in recent times in the West. In fact, this was the conception of a Christian Europe. Christian Byzantine culture had a critical effect on Europe; Europe was its heir, and then consciously forgot it. Europe inherited many Byzantine treasures, but unfortunately, also robbed and plundered many others for its own treasuries and museums – not only during the Crusades, but during colonial rule in the Byzantine lands as well. We, the Orthodox Slavs, received a great heritage of the Orthodox Christian East from Byzantium. Primarily, Christ’s Gospel, His faith and His Church, and then, among other things, the Cyrillic alphabet, too."