A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Најмање 30.000 особа годишње одлази из Србије

Сваке године више од 32.000 особа оде из наше земље, а статистика говори да највећи број наших суграђана одлази у Немачку – око 9.000 њих годишње пакује кофере за економски најпросперитетнију земљу старог континента. Аустрија је друга обећана земља за наше емигранте, у коју сваке године одлази више од 4.000 особа.. Из визуре најновије статистике, Словенија је трећа најпожељнија „друга домовина” за наше суграђане. Податак да сваке године око 3.000 особа одлази у дежелу демографи тумаче у светлу чињенице да је Словенија постала обећана земља за „беле мантиле”, а осим лекара, стоматолога и фармацеута у бившу југословенску републику одлазе и медицинске сестре које се запошљавају у домовима за старе.

Снежана Лакчевић, начелница Одељења за попис у Републичком заводу за статистику, истиче да резултати последњег пописа становништва говоре да је у последњих десет година из наше земље отишло најмање 95.000 особа. Она додаје да под појмом „најмање” подразумева чињеницу да су то особе које је неки члан породице пријавио – број комплетних породица које су (заувек) отишле из ове земље измиче свакој статистици.

Јелена Предојевић-Деспић, истраживач из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука, објашњава да особе које се исељавају углавном одлазе у средине где већ постоје емигрантске заједнице. Занимљива географија говори да особе из Браничевског и Поморавског округа традиционално одлазе у Аустрију, половина свих емиграната који одлазе у Италију је из подунавског и браничевског округа, Румуни из Алибунара одлазе у САД, а становници Свилајнца одлазе у Француску. Етничка статистика говори да половина особа која се исељава у Немачку припада ромској националној мањини, две трећине миграната у Швајцарску су албанског порекла, а сваки други емигрант који пакује кофере за Немачку и Холандију је бошњачког порекла. Занимљиво је да особе из централних београдских општина одлазе у престоницу Велике Британије, а особе из приградских општина наше престонице одлазе у Аустрију.

„Када се анализира образовни профил емиграната добија се податак да најобразованији углавном пакују кофере и дипломе у САД и Канаду, а најмање образовани одлазе у Аустрију – о томе илустративно сведочи податак да чак 44 одсто особа које емигрирају у земљу јаворовог листа има високо образовање, односно да трећина оних који одлазе у Америку има завршен факултет или вишу школу. Важи и обрнуто – трећина особа која се трајно исељава у Аустрију нема завршену основну школу, а 46 одсто емиграната који одлазе у ову земљу има само осмогодишње образовање”, истиче Јелена Предојевић-Деспић.

Истраживач Института друштвених наука Владимир Никитовић каже да је наше становништво веома „покретљиво” и да углавном одлази у десет земаља Европе и света у којима већ постоје српске емигрантске заједнице. Он, међутим, упозорава да се емигрантска статистика мора веома пажљиво тумачити, јер статистичари немају увид у кретања свих емиграната – ако се цела породица одсели у иностранству, не постоји нико ко би статистичарима „пријавио” овај одлазак. Због тога се, између осталог, статистика земље пријема емиграната и наша процена броја емиграната који живе у другим земљама веома разликује, Тако су, на пример, резултати пописа из 2002. године говорили да у Немачкој живи 102.799 становника Србије, док су статистичари ове земље дошли до податка да у Немачкој живи чак 591.492 наших емиграната.

Према подацима бившег Министарства вера и дијаспоре „тамо далеко” живи четири милиона наших сународника – статистика говори да више од једног милиона живи у САД, да око пола милиона Срба живи у Немачкој, 300.000 Срба у Аустрији, 200.000 у Аустралији и Канади, у Француској и у Швајцарској 120.000 наших сународника, британски пасош има 80.000 Срба, а у Шведској 75.000.

Истраживање Института друштвених наука о миграцијама високообразованих кадрова пореклом из Србије који живе у раде у Канади и Америци показало је да је чак 97 одсто емиграната запослено – више од 80 одсто њих обавља послове који захтевају факултетско образовање. Половина њих одговара да је „веома задовољна животом” преко Атлантика, а свака друга особа је на питање – да ли сте интегрисани у нову средину одговорила „да, у потпуности”. Тек свака десета особа сматра да се није снашла у новој домовини. Већина емиграната каже да је веома упућена на „наше” у срединама у којима живе и каже да је веома добро информисана о ситуацији у Србији. Нажалост, четвртина емиграната одговара да се сигурно неће вратити, 40 одсто није сигурна у свој евентуални повратак, а тек сваки десети испитаник каже да ће се сигурно вратити у Србију.

Катарина Ђорђевић
ПОЛИТИКА, 17. 12. 2012.


SA

 

People Directory

Никола Васић

Родио се у Зворнику, у БиХ ,1893. године, умро је у Балтимору 1961. године у Балтимору, САД.

Спада у најбоље градитеље виолина у свету између два светска рата.

1908. године из Зворника одлази у Нови Сад на изучавање заната за прављење гудачких инструмената, а занат усавршава у тадашњој Чехословачкој. Боравио је и у Русији, Кини и Јапану да би се најзад 1925. године настанио у САД. Ту га открива чувени северноамерички виртуоз на виолини Елман и назива највећим живим светским градитељем виолина. Упоређује га са Страдиваријем, највећим и најпознатијим градитељем виолина и других гудачких инструмената на којима свирали или свирају највећи уметници.

Read more ...

Publishing

My Brother's Keeper

by Fr. Radovan Bigovic

Rare are the books of Orthodox Christian authors that deal with the subject of politics in a comprehensive way. It is taken for granted that politics has to do with the secularized (legal) protection of human rights (a reproduction of the philosophy of the Enlightenment), within the political system of so-called "representative democracy", which is limited mostly to social utility or to the conventional rules of human relations. Most Christians look at politics and democracy as unrelated with their experience of the Church herself, which abides both in history and in the Kingdom, the eschaton. Today, the commercialization of politics—its submission to the laws of publicity and the brainwashing of the masses—has literally abolished the "representative" parliamentary system. So, why bother with politics when every citizen of so-called developed societies has a direct everyday experience of the rapid decline and alienation of the fundamental aspects of modernity?

In the Orthodox milieu, Christos Yannaras has highlighted the conception of the social and political event that is borne by the Orthodox ecclesiastical tradition, which entails a personalistic (assumes an infinite value of the human person as opposed to Western utilitarian individualism) and relational approach. Fr Radovan Bigovic follows this approach. In this book, the reader will find a faithful engagement with the liturgical and patristic traditions, with contemporary thinkers, Orthodox and non-Orthodox, all in conversation with political science and philosophy. As an excellent Orthodox theologian and a proponent of dialogue, rooted in the catholic (holistic) being of the Orthodox Church and of his Serbian people, Fr Radovan offers a methodology that encompasses the above-mentioned concerns and quests.