A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Слушао је зов отаџбине

Представљена књига записа Чедомира Павића (1882-1914) "С Пацифика на скадарско блато"

Књига "С Пацифика на скадарско блато", чији наслов умногоме сажима садржај те животопис аутора Чедомира Павића (1882--1914) у то давно (пред)ратно доба, представљена је у понедељак у Дому Војске Србије. О књизи у издању Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори и о самом Павићу, заборављеној а значајној личности српске културе, говорили су Томаш Ћоровић, један од приређивача књиге (уз др Кринку Видаковић Петров и др Ђорђа Н. Лопичића), новинар, публициста и бивши дипломата Милоје Поповић и професор Јован Делић.

Павићеви записи први пут су били објављени још 1913. у Сан Франциску, где је овај песник, политички делатник и осведочени родољуб тек кратко поживео у миру, пре него што га је "дозвала" отаџбина захваћена балканским ратовима. Ипак, Павић је стигао да остави трага и на америчком континенту, дуж ког је уређивао српска гласила, истовремено учећи на престижном Берклију.

- Мир за њега није потрајао дуго, на вести о мобилизацији у нашим крајевима Чедомир се са 120 истомишљеника отиснуо на дуг пут од Сан Франциска до луке Бар и даље до саме линије фронта, пут који ће он преточити у текст књиге "С Пацифика на скадарско блато" - подсетио је Ћоровић. - Павић не помиње појединачне јунаке, који су махом били његови познаници и комшије из родног Шавника, па чак ни свог рођеног брата Љубомира, већ у први план истиче опште добро и универзалне поруке које штиво носи.

И наредни период мира ће за Павића прекратко потрајати, подсетили су у понедељак говорници, јер тек што се по завршетку балканских ратова вратио на Београдски универзитет, Чедомир се поново одазива на отаџбински зов. Свој самопрегорни живот је окончао на Мачковом камену, у једној од најкрвавијих битака Првог, Великог рата, а "Политика" је 21. августа 1914. објавила наслов: "Чедомир Павић, још једна жртва".

Аутентично сведочанство

- Павићева књига, писана из прве руке током Првог балканског рата, али из специфичне перспективе српског добровољца из Америке, представља аутентично и изузетно сведочанство које пружа увид у сплет питања везаних за Први балкански рат и однос матица-исељеништво - записао је о овој књизи професор др Александар Петров.

Извор: Новости


SA

 

People Directory

Bogdan Maglich

Bogdan Maglich (also spelled Maglic or Maglić) (born August 5, 1928 in Sombor, Yugoslavia) is a nuclear physicist and the leading advocate of a purported non-radioactive aneutronic fusion energy source. Maglich's Migma fusion would use colliding ion beams. He is the son of a lawyer and elected member of the Yugoslav Royal Parliament. At the age of 12, he and his mother were imprisoned in a Croatian Nazi concentration camp for Serbs, but they subsequently escaped.

Maglich received his Bachelor of Science degree from the University of Belgrade in 1951, his Master of Science degree from theUniversity of Liverpool in 1955, and his Ph.D. in high-energy physics and nuclear engineering from the Massachusetts Institute of Technology in 1959. Upon receiving his Ph.D., Maglich joined Dr. Louis Alvarez's research group at Lawrence Berkely Lab. During this time, he participated in the discovery of the omega meson and invented the "sonic spark chamber".

.
Read more ...

Publishing

The Hagia Sophia

The Mystical Light of the Great Church and its Architectural Dress

by Charalambos P. Stathakis

Dear reader, as you run like the rest of us along the dizzy main road, stop, stay aside for a while. Let the others be dizzy, and take the secret underground trail, which will lead you through the dewdrops of the leaves, the crystal smile of the sun, the city’s underground galler- ies, your knowledge, and your feelings, to the doorstep of the Hagia Sophia. Because all dew- drops, all sunrays, and all beauty lead there. That is what you will be told by my friend, the author, whom I am fond of and whom I send you to, Charalambos Stathakis: the doctor, the warm and humane researcher, the scientist devoted to his work and his patients, who has given a series of scientific papers, who, nevertheless, retains a nest of beauty untouched in his heart, which makes him outstanding—even though he is not a specialist in architecture, nor a historian, nor a theologian, nor a Byzantinist—it makes him stand out in all these together and in entirety.

Read more ...