A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

После успешне сарадње са студиом „Активижен” у игри „Кол ов дјути” Ненаду Гојковићу (28) понуђено да дизајнира оружје и возила за нови филм Џејмса Камерона.

Када му је пре две седмице стигао имејл из Холивуда, Ненад Гојковић је прво помислио да је можда реч о некој спам поруци. Испоставило се, међутим, да се филмска компанија Џејмса Камерона „Лајтсторм ентертејнмент” обраћа лично њему.

„Где живите? Да ли можете да радите у Лос Анђелесу?” питао га је Бен Проктер, уметнички директор познат по раду на филмовима „Аватар”, „Матрикс”, „Прометеј” и „Пирати са Кариба”. Тренутно је ангажован на наставцима „Аватара” и позвао је српског дизајнера да креира оружје и возила за други део научнофантастичне приче која се одиграва на планети Пандори.

Уз четири модела које по нацртима дизајнера Џорџа Стајлера израђују жене из Сирогојна, ускоро ће широм света моћи да се нађе још ручно рађених креација са мотивима из Србије.

Да за добар комад гардеробе не постоји рок у коме би требало да се носи, ових дана илуструју јакне Џорџа Стајлера (Ђорђе Тамбурић), по чијим су их скицама исплеле вредне плетиље Сирогојна. Настале пре две године за ауторску ревију на Лондонској недељи моде, најпре два а потом још два модела, дизајнер је реализовао јакне уз помоћ модне куће „Сирогојно стајл”, а ове сезоне постале су прави хит. Носе их даме у Њујорку, Лондону, Ванкуверу, Лос Анђелесу... На инстаграм-профилима оне постављају слике у јакнама са етно-мотивима из Србије.

Композиторка Матеа Прљевић живи у Лос Анђелесу и ради музику за познатије серије.

Млада композиторка Матеа Прљевић, која је дипломирала на Берклију и компоновала музику за познате америчке серије („Fargo”, „The Night Of”, „Power”), боравила је ових дана у Београду.

У организацији Сервиса за развој културе и уметности „Мултикултиватор” одржала је више радионица у својој некадашњој средњој музичкој школи „Коста Манојловић”, Факултету музичке уметности, Факултету драмских уметности и Високој школи електротехнике и рачунарства.

Код ге­не­ра­ци­ја гле­да­ла­ца од­ра­слих на нај­по­лу­лар­ни­јим хи­то­ви­ма хо­ли­вуд­ске фа­бри­ке сно­ва раз­вио се је­дан нео­би­чан фе­но­мен.

Не­ма ту, ве­ру­јем, пре­те­ра­не раз­ли­ке из­ме­ђу не­ка­да­шњих Ју­го­сло­ве­на или оста­лих Евро­пља­на ко­ји су има­ли сре­ћу да се не на­ђу за­то­че­ни иза гво­зде­не за­ве­се.

Реч је о то­ме да су мно­го­број­не сли­ке из жи­во­та са оне стра­не Атлан­ти­ка по­сред­ством ка­тод­не це­ви на­ла­зи­ле пут до на­ших днев­них со­ба и по­ста­ја­ле сва­ко­дне­ви­ца, мал­те­не при­зор из ком­ши­лу­ка.

По­ла­зи­ло је то за ру­ком и Ди­зни­ју, чи­ји су цр­та­ни фил­мо­ви, ка­ко под­се­ћа­ју нај­бо­љи ње­го­ви ов­да­шњи хро­ни­ча­ри, успе­ва­ли да у со­ци­ја­ли­стич­ку Ју­го­сла­ви­ју уз до­го­дов­шти­не ње­го­вих жи­во­тињ­ских ју­на­ка уба­це и сли­ке аме­рич­ког сна – ку­ћа са трав­ња­ци­ма, ауто­мо­би­ла и бо­га­тих тр­пе­за.

Не­ке пак сли­ке су нам се то­ли­ко уре­за­ле, по­ста­ле су део на­шег „ко­лек­тив­ног не­све­сног” да смо по­че­ли да их сма­тра­мо сво­ји­ма, а да их ни­ка­да ни­смо истин­ски до­жи­ве­ли.

По­се­та Хар­вар­ду је за ме­не но­си­ла од­ре­ђе­ну до­зу фа­ми­ли­јар­но­сти, не­че­га што сам мно­го пу­та прет­ход­но (вир­ту­ел­но) до­жи­вео.

У скиту Светог архангела Михаила (Епархија западноамеричка СПЦ) на острву Спрус, удаљеном двадесетак километара од луке Кодијак, нема интернета ни фрижидера, струја се добија захваљујући соларним панелима, а по намирнице се иде једном месечно – ако временске прилике дозволе.

Лето доноси дуже дане, мирније воде, цвркут безброј врста птица, али отац Андреј из скита посвећеног Светом архангелу Михаилу, на острву Спрус,  ипак више воли зиму на Аљасци.

– Има нечег посебног у томе да будете одсечени од вреве света – каже отац Андреј, који нам је представио живот ове удаљене богомоље Епархије западноамеричке.

Наш глумац Дејан Јелача, који живи и ради у Њујорку, недавно овенчан наградом за најбољег глумца у филму „Blossoms of Faith” на филмском фестивалу у Вирџинији.

Добити награду за најбољег глумца у Америци, а да сте при том странац, није мала ствар, каже у разговору за „Политику” наш глумац Дејан Јелача. То је, како тврди, значајна потврда да оно што ради вреди и нема граница. Занимљиво је да је у награђеном филму „Blossoms of Faith” први пут играо Американца.

– Изненадио сам се јер ово заиста нисам очекивао. Морам да признам да су ми сузе кренуле од среће. После више од деценије боравка и рада у Њујорку, проглашен сам за најбољег глумца и то за првог одиграног Американца. Многима се то никада и не деси, колико год велики глумци били – искрено прича Јелача, који у паузама снимања, повремено ради и у Београду („Заборављени умови Србије” на РТС).

Why isn’t Zoran Zivkovic better known in this country? He possesses an imaginative ingenuity and charm similar to that of, say, Paul Auster or Italo Calvino, with bits of Kafka, Borges and Beckett mixed in. His body of work, superbly translated (mainly by Alice Copple-Tosic), has even grown substantial enough that Cadmus Press is bringing out a multi-volume “Zoran Zivkovic Collection,” which already includes “Impossible Stories I,” “The Papyrus Trilogy” and “The Five Wonders of the Danube.” Certainly anyone who loves to read will love reading this Serbian fabulist’s entrancingly bookish stories and novels.

Novinarska reportaža koja je septembra 2015. godine objavljena na podsajtu Programa za dijasporu RTS-a, poslužila je svom autoru Ivanu Kalauzoviću Ivanusu kao matrica za pisanje himne Dečjeg hora "Sveti Sava" iz Klivlenda, Ohajo. Krajem avgusta 2016, američka televizija Fox uživo je emitovala prvu javnu interpretaciju ovog dela.

U jeku priprema proslave 71. godišnjice Dana jedinstvenog sveta (One World Day), tradicionalnog praznika Klivlendskih kulturnih bašti koje ove godine beleže vek od ustanovljenja pionirskog vrta, profesorka muzike dr Nada Martinović održala je probu Dečjeg hora Sveti Sava, čiji je osnivač.

SA

 

People Directory

Bishop Sava (Vuković)

(1967–1977)

Bishop Sava was born on April 13, 1930 in Senta. After graduating from secondary school he completed the St. Sava Seminary in Belgrade in 1950 and the Faculty of Orthodox Theology of the University of Belgrade in 1954. He did his postgraduate studies at the Old Catholic University in Bern, Switzerland. He obtained a Doctor of Divinity degree at the Faculty of Theology in Belgrade. His dissertation topic was “Typicon of the Archbishop Nikodim.”

He was professor at St. Sava Seminary in Belgrade prior to his election as a bishop. He received monastic vows at the Monastery “Vavedenje” (Entry of the Theotokos) in Belgrade on December 3, 1959. The monastic name he received was Sava. He was ordained hierodeacon on December 4, 1959. On June 3, 1961 he was ordained hieromonk. The Holy Bishops’ Assembly of the Serbian Orthodox Church elected him bishop on May 20, 1961 with title “vicar bishop of Moravica.” He was consecrated bishop on July 23, 1961 in the Patriarchal Cathedral in Belgrade by Patriarch German. Bishop Sava held the following positions: Professor of liturgies at the Theological College, member of the Orthodox Commission for Pan Orthodox Council, and representative of the Serbian Church for inter-confessional dialogues. The Bishops’ Assembly elected Bishop Dr. Sava on June 1, 1967 for a Bishop of the Eastern American and Canadian Diocese. He occupied this position until May 1977 when he was elected as Bishop of the diocese of Šumadija.

Read more ...

Publishing

Христос – Нова Пасха – Божанствена Литургија

Serbian Edition, author Bishop Athanasius Yevtich (издање на српском језику, аутор епископ Атанасије Јевтић)

Период двадесетог века представљао је врло комплексно раздобље везано за развој литургијско-богословске мисли у нашој помесној Цркви. Осећајући насушну еклисијалну и пастирску потребу да поменуту мисао надгради и истовремено је учини приступачнијом народу Божијем, епископ Атанасије Јевтић се одлучио да понуди тротомно дело под насловом: Христос – Нова Пасха – Божанствена Литургија. Иако се објављивање трећег тома тек очекује, сматрамо да богословској и читалачкој пажњи треба представити два тома који су већ изашли.

Сложени назив овог епохалног издања, које може бити препознато као „српска литургијска стромата двадесет и првог века“, аутор је начинио на основу одељка из Прве Посланице Коринћанима светог апостола Павла: Јер се Пасха наша Христос жртвова за нас (1Кор 5, 7). Дело се састоји из два тома и намењено је, према речима епископа Атанасија, „богобојажљивим и христочежњивим љубитељима Божанских Тајни, усрдним учесницима Свете Литургије и причесницима Богочовечанских Светиња“. Наиме, у њему су сабрани текстови о Светој и Божанственој Евхаристији од најранијих времена Цркве Христове (првог века) све до савременог доба, а сâм циљ јесте „раскривање литургијских, еклисиолошких, космичких и есхатолошких димензија Светајне Христа и Његове Цркве“. Највећи део сабраних литургијско-светоотачких текстова се по први пут појављује на српском језику, благодарећи преводилачком и прегалачком труду епископа Атанасија. Уз то, веома су драгоцени његови оригинални коментари. Треба истаћи да су оба тома штампана са тврдим корицама у штампарији Интерклима Графика у Врњачкој Бањи.

Read more ...