A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Фармацеут у Метрополитен опери

После дебија у Карнеги холу почетком лета, 27-годишњи бас Сава Вемић поново пакује кофере и одлази у Оперски студио Метрополитена, у Њујорку, где ће вредно радити наредних годину дана.

Млади певач завршио је студије фармације и упоредо похађао Музичку школу „Мокрањац", у класи проф. Тање Обреновић. Потом, док је стажирао у апотеци, постао је и бруцош на ФМУ у класи нашег познатог баритона Николе Мијаиловића. Управо је завршио трећу годину студија. Сада следи пауза због одласка у Њујорк, а Вемић обећава да ће студије на ФМУ свакако окончати. Наш саговорник истиче да је спреман да учи и да се усавршава.

.

–Оперски студио Метрополитена је мост између завршетка студија и почетка каријере и неопходан ми је да бих даље учио. Биће ми организовани часови певања, глуме, дикције, енглеског, француског, италијанског и немачког језика, а ради се и са фитнес тренером. Програм је интензиван, с могућношћу да се добије мања улога и стекне искуство на великој сцени Метрополитена. У плану су оперске продукције у сарадњи са школом Џулијард и њиховим оркестром. Идем у Америку с мислима да је „Мет" важна станица на мом путу – каже Сава Вемић за „Политику".

На питање како је дошло до тога да наступа у Карнеги холу у јуну и да уопште добије прилику да се потом усавршава у Метрополитену, наш саговорник објашњава:

–Све је кренуло од мастер класа који сам похађао у лето 2012. код Давида Бижића у Земуну, познатог бас баритона који је дебитовао у Метрополитену. Он ме упутио на линк Института интернационалне вокалне уметности (IVAI) са седиштем у Њујорку, који сваког лета у Тел Авиву организује летњи програм и предложио ми да припремим и пошаљем три снимка својих арија. Тако сам добио стипендију Института за 2013. и прошлог лета отпевао улогу Бартола у Моцартовој „Фигаровој женидби", а потом наступао на много концерата. Самим тим обезбедио сам извесну суму новца која ми је омогућила да одем у Њујорк, у марту ове године, на месец и по дана. Баш у том периоду пријавио сам се на интернационално такмичење младих певача „Герда Листнер" у Њујорку и освојио прву награду. Чланови жирија тада су ми предложили да полажем аудицију за оперски студио Метрополитена. И положио сам је, код диригента Џејмса Ливајна. Резултат је да ћу наредних годину дана боравити у Њујорку.

Сава Вемић до сада је певао у „Карнеги холу" у Њујорку улогу Сер Валтера Рајлија, у Доницитијевој опери „Роберто Девере", поред чувеног светског сопрана Маријеле Девије. Позитивне критике објављене су у бројним америчким часописима и новинама, од „Њујорк тајмса" до „Опера њуз ривју", у којима је српски бас помињан као нова млада нада. Као део оперског колажа наступао је у Моцартовим делима као Фигаро у „Фигаровој женидби"и Лепорело у опери „Дон Ђовани". На летњем фестивалу „Опер–Одер–Шпре" у Немачкој певао је у Лорцинговој опери „Казанова". У Тел Авиву је овог лета гостовао с ролом Осмина у Моцартовој „Отмици из Сараја". Домаћа публика имала је прилику да га слуша у земунском „Мадленијануму", где је као Сарастро наступао у Моцартовој „Чаробној фрули".

О циљевима у будућности Сава Вемић каже:

– Желим да у европским оперским кућама започнем каријеру и дођем до улога првог фаха. Роле из Моцартових опера важне су за мој глас, као и оне из Вердијевих дела. Мислим да је професија певача, уз могућност да стекнете породицу, нешто најтеже али и најлепше што може да вам се догоди.

Биљана Лијескић
Политика, 1. 9. 2014.


SA

 

People Directory

Sava Vemić

Sava Vemić (born 1987), bass, comes from Belgrade, Serbia. He is a member of The Metropolitan Opera’s Lindemann Young Artist Development Program in the season 2014/2015.

He studied singing in the Music School Mokranjac with prof. Tanja Obrenović and later at the Faculty of Music, University of Arts in Belgrade with prof. Nikola Mijailović. In Mozart’s Magic flute he made his debut as Sarastro at the opera stage of Madlenianum Opera & Theatre in Belgrade. He received scholarships from the International Vocal Arts Institute (IVAI) in 2013 when he sang Bartolo in an IVAI production of Le nozze di Figaro and in July 2014 when he sang Osmin in their production of Die Entführung aus dem Serial in Tel Aviv, Israel. In June 2014 he made his Carnegie Hall debut as Sir Walter Raleigh in Donizetti’s opera Roberto Devereux with The Opera Orchestra of New York led by Mo. Queler. In 2012 he performed at the Esterhazy festival in Haydnsaal, Austria.

.

Read more ...

Publishing

On Divine Philanthropy

From Plato to John Chrysostom

by Bishop Danilo Krstic

This book describes the use of the notion of divine philanthropy from its first appearance in Aeschylos and Plato to the highly polyvalent use of it by John Chrysostom. Each page is marked by meticulous scholarship and great insight, lucidity of thought and expression. Bishop Danilo’s principal methodology in examining Chrysostom is a philological analysis of his works in order to grasp all the semantic shades of the concept of philanthropia throughout his vast literary output. The author overviews the observable development of the concept of philanthropia in a research that encompasses nearly seven centuries of literary sources. Peculiar theological connotations are studied in the uses of divine philanthropia both in the classical development from Aeschylos via Plutarch down to Libanius, Themistius of Byzantium and the Emperor Julian, as well as in the biblical development, especially from Philo and the New Testament through Origen and the Cappadocians to Chrysostom.

With this book, the author invites us to re-read Chrysostom’s golden pages on the ineffable philanthropy of God. "There is a modern ring in Chrysostom’s attempt to prove that we are loved—no matter who and where we are—and even infinitely loved, since our Friend and Lover is the infinite Triune God."

The victory of Chrysostom’s use of philanthropia meant the affirmation of ecclesial culture even at the level of Graeco-Roman culture. May we witness the same reality today in the modern techno-scientific world in which we live.