A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Преминуо сликар Радован Лале Ђурић

11. април 2014 - После дуже и тешке болести у Њујорку је преминуо Радован Лале Ђурић, истакнути сликар, скулптор, дизајнер, оснивач "Ниш арт фондације" и један од великих донатора Галерије Матице српске у Новом Саду.

Ђурић је био неуморан у обогаћивању и осмишљавању културног живота у свом родном граду Нишу и читавој Србији, а његова галерија и дом у Њујорку били су стециште у које су свраћали бројни уметници, културни, јавни и научни радници из земље.

Сликар Ђурић, који је јуче умро у Њујорку, оставио је аманет да буде сахрањен у Београду, а датум и време сахране биће накнадно саопштени, саопштено је из "Нишке арт фондације" (НАФ).

Радован Лале Ђурић рођен је 7. маја 1945. године у селу Љубатовица код Беле Паланке, у учитељској породици. У Нишу је завршио основну и средњу школу, а касније радио као дизајнер и сценограф у Народном позоришту у Београду. Сликарство је учио у Венецији, Амстердаму и у Паризу где је пре одласка у Америку имао своја атељеа.

.

Живео је у Њујорку од 1973. године где је имао и репрезентативну галерију "Лале спаце" ("Простор Лале"), као и радионицу за израду уникатног намештаја од племенитог дрвета у оквиру колекције Радован.

Његови уметнички радови налазе се у приватним, корпорацијским и банкарским колекцијама широм Америке и Европе. Поред бивше Југославије успешно је излагао у Италији, Холандији, Немачкој, Шпанији, Француској, Белгији, Швајцарској, Канади, Аустралији и САД.

У медијима је проглашаван за једног од најскупљих и најуспешнијих српских и југословенских сликара у свету. Од 2003. године Ђурић је више времена проводио у Нишу и Србији, него у Њујорку, залажући се за деметрополизацију српске културе.

Оснивање Нишке арт фондације сматрао је једном од својих највећих животних мисија са превасходним циљем да афирмише младе талентоване уметнике у Србији. Фондација је од 2006. године расписивала редовне годишње конкурсе за младе уметнике са по неколико стотина аутора и више хиљада радова. Са тих конкурса организоване су изложбе најбојих радова у Нишу, Београду и Новом Саду.

Фондација је реализовала и националне конкурсе за дизајнере намештаја и писце. Била је организатор вредних изложби слика, као и светске изложбе експоната направљених по оригиналним нацртима Леонарда да Винчија "Леонардови кодекси и машине", коју је 2008. у Нишу и Београду видело 100.000 људи, а реализовала и бројне културно - хуманитарне пројекте и саградила или реновирала пет репрезентативних галерија у Нишу, Београду и Новом Саду.

Донацијом је помогао и Галерију Матице српске у Новом Саду, а у својим јавним наступима оштро је критиковао метрополизацију културе и културну учмалост.

Занимљиво је да и поред неоспорно велике мисије коју је имао у Србији, никада му није додељено ниједно званично признање.

Извор: Радио-телевизија Војводине


SA

 

People Directory

Marko Jarić

Marko Jarić (Serbian Cyrillic: Марко Јарић; born October 12, 1978 in Belgrade, SR Serbia, SFR Yugoslavia) is a Serbian professional basketball player.

Jarić is the only player ever to win back-to-back Italian Championships on two different teams. He won it in 2000 with Fortitudo Bologna and in 2001 with Virtus Bologna.

.
Read more ...

Publishing

Notes On Ecumenism

Written in 1972 by St. Abba Justin Popovich, edited by Bishop Athanasius Yevtich, translated from Serbian by Aleksandra Stojanovich, and proofread by Fr Miroljub Ruzich

Abba Justin’s manuscript legacy (on which Bishop Athanasius have been working for a couple of years preparing an edition of The Complete Works ), also includes a parcel of sheets/small sheets of paper (in the 1/4 A4 size) with the notes on Ecumenism (written in pencil and dating from the period when he was working on his book “The Orthodox Church and Ecumenism”; there are also references to the writings of St. Bishop Nikolai [Velimirovich], short excerpts copied from his Sermons, some of which were quoted in the book).

The editor presents the Notes authentically, as he has found them in the manuscripts (his words inserted in the text, as clarification, are put between the slashes /…/; all the footnotes are ours).—In the appendix are present the facsimiles of the majority of Abba’s Notes which were supposed to be included in his book On Ecumenism (written in haste then, but now significantly supplemented with these Notes. The Notes make evident the full extent of Justin’s profundity as a theologian and ecclesiologist of the authentic Orthodoxy).—The real Justin is present in these Notes: by his original language, style, literature, polemics, philosophy, theology, and above all by his confession of the God-man Christ and His Church. He confesses his faith, tradition, experience and his perspective on man, on the world and on Europe—invariably in the Church and from the Church, in the God-man Christ and from Him, just as he did in all of his writings and in his entire life and theologizing.