Њен једини роман преведен на српски језик "Умрети у Чикагу" ("Службени гласник", 2012) је имигрантска, аутобиографска исповест, у којој Србије и Ужице заузимају значајно место. Њен најдужи боравак у Србији био је онај током агресије НАТО, када је као антиглобалиста и борац против империјалистичких ратова, желела да дели судбину народа коме је без резерве, баш као и њен брат Стив Тешић, припадала.
- Три центра гравитације Нађиног живота били су Србија и Југославија као духовна и физичка домовина, Америка као невољно место пребивалишта и Париз као духовна и етичка надоградња - каже проф Радмила Настић. - Међутим, припадност двема културама, америчкој и српској, Нађа и Стив манифестовали су аутобиографским елементима у својим делима, а они сежу у југословенске и српске корене, или и у америчку културу, нарочито у поџанр урбане нарације.
Породица
У последњим данима, о Нађи Тешић бринули су њен син Стефан, Стивова супруга Ребека и најближи пријатељи из Србије. У самртном часу, дуго је и неразумљиво говорила на српском језику, амерички лекари су снимили њене речи у жељи да их неко преведе, али се мало тога могло разазнати...
