A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Непролазна љубав Николе Тејлора

Као ветеран америчких оружаних снага Никола (Роберт) Тејлор добио је вечну кућу на војничком гробљу у Сарасоти (Флорида). Упокојио се 23. децембра прошле године и дан касније сахрањен је по православном обреду.

– Тата је био диван и племенит човек који се никада није жалио и из своје скромности желео је да буде сахрањен на најједноставнији начин. Опело су обавила двојица српских свештеника, отац Драган из цркве Св. Ђорђа у Клирвотеру и отац Љубиша из богомоље Св. Петке у Орланду. Тата је унапред спремио покров, који је донео са Свете горе и свуда га носио са собом, желећи да, ма где се упокојио, буде сахрањен под њим – каже за „Политику” Милена Тејлор, Николина снаха.

.

Тако је са овог света испраћен амерички официр који је због лепе Српкиње променио веру. Крајем прошлог века узео је за руку и преселио се у Србију уочи бомбардовања, а затим носио помоћ нашим збеговима на Космету. Тако је заслужио поштовање свих пријатеља из нове, напаћене отаџбине а Миленин супруг, Тејлоров средњи син Марк (53), све то објаснио нам је током сусрета 2009. године у Чачку кратком реченицом: „Тата је у души Србин”.

Тејлор је као ветеринар са службом у Америчкој војсци 1956. године постављен за контролора квалитета меса које је фабрика „Јухор” из тадашњег Светозарева испоручивала трупама САД на Старом континенту. У Београду је упознао студенткињу Катарину Вранић и сместа га је освојила. Рођена је у Горњем Милановцу, док је везу са Чачком наследила по оцу, официру Краљевске војске и логорашу из Оснабрика и с Голог отока. Венчали су се новембра исте године у америчкој амбасади у Београду, сведок им је био аташе из посланства.

– Нисмо могли да нађемо кума и старог свата. Нина због очеве судбине и чињенице да се удаје за Американца, а ја сам тада у Југославији на раду имао само једног земљака, који је био у неком бродоградилишту у Ријеци – приповедао нам је Никола 2003. године, возећи својом „ладом нивом” помоћ за Србе у Косовској Витини.

Брачни пар је, по венчању, следеће четири деценије провео у САД, где је Катарина гајила синове и радила као предавач у гимназији, а муж пословао у својој струци. Живели су у Луизијани а најдуже у Тексасу, у граду Мекален на Рио гранде. Ту је Роберт 1992. године решио да из протестантизма пређе у православље па је крштен најпре у Мекалену, у Америчкој православној цркви која потиче од Руске заграничне, а затим се обредно венчао с Катарином у истом храму. Свештеник му је на крштењу наденуо српско име Никола, по слави женине фамилије.

У то доба данима је само гледао како супруга пати због рђавих вести из своје постојбине, преломио у себи и рекао: „Ти си овде живела 40 година и хоћу да ти вратим бар четири. Идемо у Србију”. Продао је сав иметак у Мекалену и новац поделио деци, те 18. марта 1997. са Катарином дошао у Београд. Живели су и у Режевићима у Црној Гори, затим у Новом Саду, после тога у Чачку, поново у Црној Гори, још једном у Чачку.

Једног децембра Никола је морао да се растане од своје непролазне љубави, сахранивши Катарину (1934–2009) на чачанском гробљу. Следећег пролећа братија манастира Студенице примила је Тејлора да живи с њима у нашој царској лаври, као први и једини Американац. Касније се ипак вратио на световну адресу и у породицу с Марком, Миленом и њиховом децом у Скели код Обреновца, у кућу снахиних покојних родитеља.

Иза Николе и Катарине остала су тројица синова. Најстарији Хери (54) становник је Батон Ружа (Индијана) и има двоје деце, средњи Марк и Београђанка Милена имају петоро, а Мичел (48) четворо малишана.

– Крајем августа прошле године тата се преселио у Хомосасу на Флориди где живи Мичел, запослен као помоћник хирурга у болници, који га је 2. септембра оперисао. За амерички Дан захвалности у Хомосасу је дошао и Марков старији брат с породицом, па смо се сви заједно после 17 година окупили у Мичеловој кући. Бог је удостојио тату да види своја три сина и једанаесторо унучади заједно. Тога дана дошла су и двојица поменутих српских свештеника који су причестили тату и одржали помен Катарини, на коме смо сви били присутни и заједно у молитви – наводи Милена Тејлор, која ради као преводилац и остала је са супругом и децом да живи у Ситрус Хилсу на Флориди.

Хоће ли сени двоје људи које је спајала велика љубав навек остати раздвојене, на два краја света?

– Надамо се да ћемо једног дана, ако бог да, пренети татине земне остатке и сахранити их поред маме, у Чачку – каже Милена Тејлор.

Гвозден Оташевић
Политика, 18. 2. 2014.


SA

 

People Directory

Bishop Danilo (Krstić)

Born on May 13, 1927 in Novi Sad, Danilo studied law in Belgrade, and graduated from Sorbonne in literature in 1952. From 1954 to 1958 he studied theology at the Saint Sergius’ Academy in Paris. While studying in Paris, he became acquainted with Bishop John of Shanghai, and he underwent a spiritual renewal. His doctoral thesis On Divine Philanthropy: From Plato to John Chrysostom, he completed under Fr George Florovsky at Harvard in 1968 (under the title: St. John Chrysostom as the Theologian of Divine Philanthropy; reprinted in Theologia, Athens, 1983).

Read more ...

Publishing

Христос – Нова Пасха – Божанствена Литургија

Serbian Edition, author Bishop Athanasius Yevtich (издање на српском језику, аутор епископ Атанасије Јевтић)

Период двадесетог века представљао је врло комплексно раздобље везано за развој литургијско-богословске мисли у нашој помесној Цркви. Осећајући насушну еклисијалну и пастирску потребу да поменуту мисао надгради и истовремено је учини приступачнијом народу Божијем, епископ Атанасије Јевтић се одлучио да понуди тротомно дело под насловом: Христос – Нова Пасха – Божанствена Литургија. Иако се објављивање трећег тома тек очекује, сматрамо да богословској и читалачкој пажњи треба представити два тома који су већ изашли.

Сложени назив овог епохалног издања, које може бити препознато као „српска литургијска стромата двадесет и првог века“, аутор је начинио на основу одељка из Прве Посланице Коринћанима светог апостола Павла: Јер се Пасха наша Христос жртвова за нас (1Кор 5, 7). Дело се састоји из два тома и намењено је, према речима епископа Атанасија, „богобојажљивим и христочежњивим љубитељима Божанских Тајни, усрдним учесницима Свете Литургије и причесницима Богочовечанских Светиња“. Наиме, у њему су сабрани текстови о Светој и Божанственој Евхаристији од најранијих времена Цркве Христове (првог века) све до савременог доба, а сâм циљ јесте „раскривање литургијских, еклисиолошких, космичких и есхатолошких димензија Светајне Христа и Његове Цркве“. Највећи део сабраних литургијско-светоотачких текстова се по први пут појављује на српском језику, благодарећи преводилачком и прегалачком труду епископа Атанасија. Уз то, веома су драгоцени његови оригинални коментари. Треба истаћи да су оба тома штампана са тврдим корицама у штампарији Интерклима Графика у Врњачкој Бањи.

Read more ...