A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Сахрањен проф. др Владимир Вукчевић

Проф. др Владимир Владо М. Вукчевић (Аризона 1939. - Лос Анђелес 2018.) сахрањен је 15. августа 2018. године у малој Цркви Светог Саве у Лос Анђелесу. Опело новопрестављеном слуги Божјем служено је у цркви Светог Саве у Сан Габријелу.

Познати амерички офтамолог проф. др Владимир Вукчевић, велики добротвор Митрополије црногорско-приморске, рођен је 1939. године у Аризони. Школовао се у САД, где је завршио Медицински факултет и специјализацију. Својим прегнућем и вишегодишњим радом постао је један од најбољих окулиста у Америци. Био је власник и директор Клинике за очне болести у Лос Анђелесу у Калифорнији.

Иако рођен у Америци, овај угледни лекар никада није заборавио своје корене, народ и Цркву. Проф. др Владимир Владо Вукчевић, Црмничанин из Глухог Дола, био је велики добротвор Српске Православне Цркве у Америци, а остаће упамћен и његов спомен уграђен и на овим нашим просторима.

Митрополија црногорско-приморска изражава велику благодарност овом великом приложнику који је био први дародавац за обнову Цетињске богословије. Помагао је обнову и изградњу многих храмова и манастира Митрополије црногорско-приморске. Име приложника проф. др Владимира Влада Вукчевића уписано је и у храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

Његовим доброчинством у храму Светог Јована Владимира у Бару израђен је прелепи мермерни иконостас за душе његових родитеља Михаила и Софије и њихових кумова протопрезвитера-ставрофора Мила и попадије Зорке Копитовић.

Проф. др Владимира Влада Вукчевића памтиће народ и Црква Божја у његовој родној груди. Царство небеско достоблаженом слуги Божјем Владу!

Извор: Митрополија црногорско-приморска и СПЦ


SA

 

People Directory

Никола Васић

Родио се у Зворнику, у БиХ ,1893. године, умро је у Балтимору 1961. године у Балтимору, САД.

Спада у најбоље градитеље виолина у свету између два светска рата.

1908. године из Зворника одлази у Нови Сад на изучавање заната за прављење гудачких инструмената, а занат усавршава у тадашњој Чехословачкој. Боравио је и у Русији, Кини и Јапану да би се најзад 1925. године настанио у САД. Ту га открива чувени северноамерички виртуоз на виолини Елман и назива највећим живим светским градитељем виолина. Упоређује га са Страдиваријем, највећим и најпознатијим градитељем виолина и других гудачких инструмената на којима свирали или свирају највећи уметници.

Read more ...

Publishing

My Brother's Keeper

by Fr. Radovan Bigovic

Rare are the books of Orthodox Christian authors that deal with the subject of politics in a comprehensive way. It is taken for granted that politics has to do with the secularized (legal) protection of human rights (a reproduction of the philosophy of the Enlightenment), within the political system of so-called "representative democracy", which is limited mostly to social utility or to the conventional rules of human relations. Most Christians look at politics and democracy as unrelated with their experience of the Church herself, which abides both in history and in the Kingdom, the eschaton. Today, the commercialization of politics—its submission to the laws of publicity and the brainwashing of the masses—has literally abolished the "representative" parliamentary system. So, why bother with politics when every citizen of so-called developed societies has a direct everyday experience of the rapid decline and alienation of the fundamental aspects of modernity?

In the Orthodox milieu, Christos Yannaras has highlighted the conception of the social and political event that is borne by the Orthodox ecclesiastical tradition, which entails a personalistic (assumes an infinite value of the human person as opposed to Western utilitarian individualism) and relational approach. Fr Radovan Bigovic follows this approach. In this book, the reader will find a faithful engagement with the liturgical and patristic traditions, with contemporary thinkers, Orthodox and non-Orthodox, all in conversation with political science and philosophy. As an excellent Orthodox theologian and a proponent of dialogue, rooted in the catholic (holistic) being of the Orthodox Church and of his Serbian people, Fr Radovan offers a methodology that encompasses the above-mentioned concerns and quests.