A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Најбољи српски филмови на фестивалу у Чикагу

Фестивал је отворио филм највећег српског редитеља Емира Кустурице „На млечном путу“, а приказан је и наш најбољи филм “Реквијем за госпођу Ј”, који је кандидат српске кинематографије за овогодишњег Оскара, за најбоље инострано остварење. Специјалан гост из Холивуда била је Марија Каран, а из Београда наше глумице Христина Поповић и Маша Дакић. Присуствовали су званичници Србије и Републике Српске и СПЦ. Фестивал је био посвећен сећању на филмског великана Љубишу Самарџића, а приказан је и његов филм "Панта Реи". Фестивал испунио очекивања организатора и публике.

Фестивал је због великог интересовања публике отворен у великој дворани у биоскопском центру "ПИКВИК" у Парк Риџу, 29. новембра. Ту је организована и официјелна свечаност Фестивала. Присутне је у име државе Србије поздравио Дејан Радуловић, генерални конзул, истичући да је то већ традиционална манифестација на којој се представља српска култура и да је то један од најзначајнијих културних догађаја у српској заједници у Америци. У име Организатора фестивала и оних који су помагали одржавање овог догадјаја присутне је поздравила Славица Петровић, директор Фестивала. Публику су поздравиле и гошће из Београда, популарне српске глумице-Христина Поповић и Маша Дакић.

Фестивал је био посвећен сећању на великана српског филма Љубишу Самарџића, а приказан је и његов последњи ауторски рад - филм "Панта Реи", чијој је премијери у Београду присуствовао почивши аутор, ове године. Била је отворена и књига сећања, у коју се публика уписивала и која ће бити предата породици, са жељом да се надје у Легату Љубише Самарџића у Југословенској кинотеци.

„О овом Фестивалу слушам већ годинама и сада сам се уверила да је то можда најбољи фестивал српских остварења у свету. Честитам онима који су то све направили. Честитам најпре Александру Влајковићу, који је иницирао одржавање фестивала и који помаже да се ту надју најбољи филмови српске продукције. Честитам посебно Славици Петровић, која је истрајала да манифестација успе и која је итекако важна, не само за Србе у Америци, него и за српски народ и хвала свима онима који су помогли одржаваwе овог великог догадјаја. Дошла сам овде и да одам поштовање великану српског филма, једном од највећих који нас је прерано напустио и коме је посвећен овај фестивал. Захваљујући њему и филму Јесен стиже дуњо моја постала сам веома позната. Хвала организаторима што нису заборавили човека који је оставио велики траг у српској кинематографији", рекла је специјална гошћа фестивала, Марија Каран.

Организатори су приказали 8 најбољих овогодишњих српских филмова, пре свега игране филмове. Поред већ поменутог На млечном путу, публика је видела и Слепи путник на броду лудака, Реквијем за госпођу Ј, Војну академију и Јесен самураја, као и три сјајна документарна филма: Панта Реи, Обећање" и Лутајућа срца.

Филмови су били титловани на енглески језик, па не изненађује да су пројекцијама у великом броју присуствовали и наши амерички пријатељи, као и они наши људи, који, нажалост, више не говоре језик својих предака. Запажено је било и присуство високих представника српске православне цркве у Америци, које је предводио владика Иринеј.

Фестивал су подржали Министарство спољних послова - Управа за дијаспору и наша амбасада и конзулат, као и Канцеларија РС у Вашингтону. Присуствовали су и званичници града Чикага и више конзулата, који су лоцирани у Чикагу.

Фестивал је завршен 3. децембра, на задовољство свих. Приређен је и пригодан уметнички програм, а наш генерални конзулат је организовао и велики пријем поводом Фестивала српског филма, коме су присуствовали истакнути представници српске заједнице и наши амерички пријатељи. Славици Петровић, директору Фестивала, је уручиена специјална плакета, за велики допринос афирмисању културних вредности српског народа и за сјајно организован Фестивал српског филма.

Продуцентским кућама, чији су филмови приказани, биће изражена захвалност што су омогућили да публика у Америци види најбоље српске филмове. Свечаност ће бити одржана наредне године, традиционално у Филмском центру Србије у Београду, на посебном догађају, на коме ће продуцентима бити додељене специјалне плакете.


SA

 

People Directory

Никола Васић

Родио се у Зворнику, у БиХ ,1893. године, умро је у Балтимору 1961. године у Балтимору, САД.

Спада у најбоље градитеље виолина у свету између два светска рата.

1908. године из Зворника одлази у Нови Сад на изучавање заната за прављење гудачких инструмената, а занат усавршава у тадашњој Чехословачкој. Боравио је и у Русији, Кини и Јапану да би се најзад 1925. године настанио у САД. Ту га открива чувени северноамерички виртуоз на виолини Елман и назива највећим живим светским градитељем виолина. Упоређује га са Страдиваријем, највећим и најпознатијим градитељем виолина и других гудачких инструмената на којима свирали или свирају највећи уметници.

Read more ...

Publishing

My Brother's Keeper

by Fr. Radovan Bigovic

Rare are the books of Orthodox Christian authors that deal with the subject of politics in a comprehensive way. It is taken for granted that politics has to do with the secularized (legal) protection of human rights (a reproduction of the philosophy of the Enlightenment), within the political system of so-called "representative democracy", which is limited mostly to social utility or to the conventional rules of human relations. Most Christians look at politics and democracy as unrelated with their experience of the Church herself, which abides both in history and in the Kingdom, the eschaton. Today, the commercialization of politics—its submission to the laws of publicity and the brainwashing of the masses—has literally abolished the "representative" parliamentary system. So, why bother with politics when every citizen of so-called developed societies has a direct everyday experience of the rapid decline and alienation of the fundamental aspects of modernity?

In the Orthodox milieu, Christos Yannaras has highlighted the conception of the social and political event that is borne by the Orthodox ecclesiastical tradition, which entails a personalistic (assumes an infinite value of the human person as opposed to Western utilitarian individualism) and relational approach. Fr Radovan Bigovic follows this approach. In this book, the reader will find a faithful engagement with the liturgical and patristic traditions, with contemporary thinkers, Orthodox and non-Orthodox, all in conversation with political science and philosophy. As an excellent Orthodox theologian and a proponent of dialogue, rooted in the catholic (holistic) being of the Orthodox Church and of his Serbian people, Fr Radovan offers a methodology that encompasses the above-mentioned concerns and quests.