Организација српских студената у иностранству повезује 8.000 академаца, промовише нашу земљу у свету, помаже дипломцима који желе да стечена знања примене у Србији и утиче на побољшање овдашњих просветних закона.
О њима се у домаћој јавности не зна много, иако окупљају око 8.000 наших студената који имају индексе универзитета широм света, а током протеклих година били су иницијатори промена у нашем високом образовању. Они су Организација српских студената у иностранству и права адреса за све који желе да се школују на иностраним универзитетима и да се са тамо стеченим дипломама запосле у Србији. ОССИ је ангажована и на промоцији наше земље у свету, а недавно је на основу њихових предлога за нострификацију диплома измењен и Закон о високом образовању.
Председник ОССИ Александар Јаковљевић за „Политику” објашњава да су присутни на свим најбољим светским универзитетима, од Харварда и Оксфорда до Кембриџа и Сорбоне, и да већи број чланова студира друштвене науке.
– Наши академци студирају претежно у земљама Западне Европе и САД. Највећи број наших студената је у Бечу: процењује се да у овом граду има између пет и шест хиљада наших студената. А занимљиво је да нас је сваке године све више у Кини – прича Јаковљевић, који има 23 године и тренутно је у Хамбургу на мастер студијама из пословног права. Средњу школу и основне студије завршио је у Америци, па каже да себе пре сматра америчким него немачким ђаком. Радно искуство стицао је у Уједињеним нацијама у Њујорку, у једној компанији за лобирање на Волстриту, као и у Министарству спољних послова у Београду. Планира да се наредног јуна, кад заврши студије, врати у Србију.
На питање због чега се наши студенти опредељују за индекс страних универзитета, Јаковљевић одговара да је образовни систем Србије застарео, тром и отпоран на све покушаје промена и да му је потребан драматичан рез који би га подмладио.
– Тек онда би било могуће реформисати образовање и приближити га западњачким моделима. А то значи мање усменог одговарања, стално учење и сталне обавезе уместо једног испита – сматра наш саговорник.
А да чланови ОССИ не придикују, већ и практично раде на изменама нашег високог образовања, најбоље сведоче најновије законске измене које се тичу признавања диплома стечених у иностранству, иза којих је стало и Министарство просвете.
– Најпоноснији смо на чињеницу што смо у сарадњи с просветним властима и другим партнерима коначно решили проблем нострификације диплома. Свим нашим студентима у иностранству било је од велике важности да се та бирократска препрека уклони јер је процес признавања диплома био дуг, спор и скуп – каже Јаковљевић.
Средином ове године објавили су Брошуру за студирање у иностранству, која представља упоредну анализу образованих система десет земаља. Тај материјал доступан је на интернет адреси http://www.ossi.rs/assets/uploads/files/Brosura_o_studiranju_u_inostranstvu.pdf. Уместо да претражују десетине сајтова, сви заинтересовани могу на једном месту да добију све потребне информације о студирању у иностранству.
На иницијативу ОССИ и уз помоћ некадашњег министра спољних послова и председника Генералне скупштине УН Вука Јеремића, једног од оснивача ОССИ, 2010. године, нашим студентима омогућено је да имају праксу у амбасадама и конзулатима Србије по свету.
Организација српских студената у иностранству основана је 1997. године, управо да би се повезали наши академци на страним универзитетима. Осијевци организују и разне семинаре и предавања по Србији како би помогли будућим студентима да кроз процес конкурисања на страним универзитетима прођу са што мање тешкоћа. Тренутно припремају „Водич кроз процес признања диплома”, намењен академским „повратницима”.
Ускоро покрећу и пројекат „Ми смо ОССИ” – на „Јутјубу” ће представљати наше студенте у иностранству, што ће додатно подстаћи међусобно упознавање и повезивање.
Сваке године на Светој Гори
А да није све само учење, сведочи и недавна посета чланова Организације српских студената Хиландару. Један од њих, Данијел Живковић каже да, већ по традицији, групе студената из ОССИ посећују Свету Гору, где у заједничком животу и раду са монасима проводе десетак дана.
– Сада већ давне 2004. године био је пожар у манастиру, обнова и даље траје, а ми се трудимо да, колико можемо, у томе помогнемо монасима. Радећи заједно с њима, успели смо да запамтимо и понеку духовну поруку и савет – каже Живковић.
Адресе на три континента
Седиште централе Организације српских студената је у Београду, а у иностранству имају огранке у земљама са већим бројем наших студената. Тренутно постоји 11 огранака на три континента (Америка, Европа, Аустралија), а у плану је да их до 2017. године буде више од 15. Званично је регистровано око 2.000 чланова, али мрежа обухвата око 8.000 студента у иностранству с којима комуницирају путем разних мејлинг листа и друштвених мрежа.
Сандра Гуцијан
Политика, 6. 11. 2015.
