A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Наставак живописања старе цркве Светог Саве у Лос Анђелесу

Александар Живадиновић, водећи српски иконописац из Београда, осликава олтарску апсиду најстарије православне цркве у јужној Калифорнији.

У овим данима, када у црквеном богослужбеном циклусу започиње период припреме за Велики и Часни Пост, који нас припрема за прослављање Празника Христовог Васкрсења, и када нас Црква нарочито позива на учествовање у есхатолошкој реалности и пресаздању и обнављању пале природе човекове, са радошћу сведочимо још једно својеврсно обнављање и облачење у ново рухо.

Наиме, наш најстарији и први храм лосанђелески, који је изродио две монументалне цркве и парохије, ових дана пролази кроз другу фазу живописања. Овај подухват нема за сврху само да улепша богослужбени простор, него и да сведочи “нову реалност“  коју нам доноси Христово Васкрсење са поруком да “Христос Васкрсе, земљу потресе, тугу однесе, радост донесе” (Св. Владика Николај).

Има ли  бољег места у Лос Анђелесу за радосни поклич “Христос Васкрсе” од нашег старог храма, окруженог гробовима наших милих и драгих, који тамо почивају чекајући “васкрсење из мртвих и живот будућег века”? 

Управо ову радост, својим раскошним  богоданим талентом, помоћу четкице и боје, на зиду олтарске апсиде нашег старог храма, исписује Александар Живадиновић, иконописац из Београда, који од недавно, са благословом нашег Владике Максима, а уз подршку локалне Православне Српске Заједнице, ради на изради монументалне композиције Христовог Васкрсења, која ће доминирати  источним храмовним простором. Истовремено верујемо да ће она бити на утеху и оснажење свима који у храму и у његовој близини тугују због привременог растанка са својим вољеним.

Православна икона је наш прозор у вечност! Кроз њу добијамо могућост да завиримо и предокусимо Будући живот и да се сусретнемо са свима који по завршетку овог привременог живота очекују “живот нестариви”, сведочећи победу Христову над смрћу!














SA

 

People Directory

Bishop Stefan (Lastavica)

The first Archpastor of the Eastern American and Canadian, come Eastern American Diocese of the Serbian Orthodox Church was Bishop Stefan (Lastavica) (1963–1966). The consecration of the newly elected Bishop Stefan took place on the Synaxis of the Holy Apostles, July 13, 1963, at the hands of Bishops Hrizostom of Branicevo and Visarion of Banat, in the Church of the Holy Prophet Elijah in Aliquippa, Pennsylvania.

Bishop Stefan was born September 14, 1908, in the village of Divos, Srem, into a priest’s family. He graduated from the Seminary in Sremski Karlovci and the Faculty of Orthodox Theology at Belgrade University in 1939. Prior to the election of Bishop, he served in the highest Church hierarchical and legislative institutions. Thus, he gained vast experience in Church legislature and administration.

Read more ...

Publishing

The One and the Many

Studies of God, Man, the Church, and the World today

by Metropolitan John D. Zizioulas

This volume offers a collection of Zizioulas articles which have appeared mostly in English, and which present his trinianatarian doctrine of God, as well as his theological account of the Church as the place in which freedom and communion are actualized. The title, The One and the Many, suggests the idea of a profound relationship that exists between the Persons in the Holy Trinity, between Christ and the Church, between one Catholic Church and many catholic Churches. On each of these levels of communion, each one is called to receive from one another and indeed to receive one another. And while this is understandable at the Triadological and Christological levels, it raises all sorts of fundamental ecclesiological questions, since the highest point of unity in this context is both the mutual ecclesial-eucharistic recognition and agreement on doctrine and canonical-eccelesiological organization.

Read more ...